Žutica
Žutica ili ikterus predstavlja akumulaciju bilirubina u plazmi i tkivima do nivoa kada žuti pigment dovodi do vidljivog žutog prebojavanja beonjače, sluznica i kože. Nivo bilirubina u plazmi zdravih pasa i mačaka ne prelazi vrednosti od 0,4 mg/dl. Žutica se javlja kada je nivo bilirubina iznad 2 mg/dl. Bilirubin je produkt koji nastaje razgradnjom eritrocita. Pod fiziološkim uslovima metabolizam ovog produkta hemolize se odvija u jetri, a ekskrecija putem žuči. Problem u bilo kojem koraku metabolizma i ekskrecije može dovesti do pojave žutice. U zavisnosti od mesta nastanka problema, sve uzroke žutice delimo na:
- Prehepatične
-hemoliza usled imunski posredovanih anemija, infekcije sa Mycoplasma haemofelis (brzina razgradnje eritrocita prevazilazi potencijal jetre za metabolizam bilirubina)
- Hepatične
-akutni hepatitis (lekovi, toksini, leptospiroza, infektivni hepatitis pasa CAV 1)
-hronični hepatitis (imunski posredovani, dugotrajna upotreba lekova kao što je fenobarbiton, bakrom indukovane hepatopatije, urođene hepatopatije)
-holangitis
-FIP (koronavirus kod mačaka)
-hepatična lipidoza (kod mačaka)
-neoplazije
-sepsa
-ciroza jetre (krajnji stadijum svih oboljenja jetre)
- Posthepatične
-pankreatitis i tumori pankreasa
-ruptura bilijarnog kanala
-neoplazije bilijarnog kanala
Početak dijagnostike je uvek dobro uzeta anamneza, u ovom slučaju, sa posebnom pažnjom na vakcinalnom statusu jedinke, redovnoj zaštiti od ektoparazita,korišćenju lekova, potencijalnoj izloženosti otrovnim supstancama, postojanju drugih simptoma poput povraćanja, dijareje i inapetence.
Hematološkom analizom krvi i pregledom krvnog razmaza je moguće isključiti ili potvrditi postojanje hemolize tj. prehepatičnog uzroka žutice. Biohemijska analiza krvi je od velikog značaja radi uvtrđivanja funkcije jetre i stepena oštećenja hepatocita. ALT (alanin aminotransferaza) je enzim koji ukazuje na hepatocelularno oštećenje, dok su AP (alkalna fosfataza), GGT (gama glutamil transferaza) i holesterol markeri bilijarne obstrukcije. GGT kod mačaka služi za diferencijaciju holangiohepatitisa, kada je vrednost povišena, od hepatične lipidoze, kada su vrednosti ovog enzima u referentnim vrednostima ili blago povišene. Treba napomenuti da svi uzroci nastanka žutice mogu dovesti do povećanja vrednosti jetrinih enzima, ali su ove vrednosti u slučaju hepatopatija i hepatitisa izuzetno povećane (4x i više). Vrednosti glukoze, albumina, uree i holesterola govore o funcionalnom statusu jetre (u slučaju nižih vrednosti funkcija jetre je oštećena).
Ultrazvučni pregled abdomena je sledeći dijagnostički korak, koji omogućava pregled strukture jetre, kao i ostalih abdominalnih organa,veličinu i ispunjenost žučne kese, kao i žučnih kanala, postojanje potencijalnih tumorkih masa, holelita, pankreatitisa i dr. U slučaju sumnje na pankreatitis potrebno je odraditi cPLI ili fPLI test, kao potvrdu oboljenja. Konačna dijagnostika oboljenja jetre u slučaju postojanja promena strukture je histopatološki pregled uzorka tkiva jetre uzetog ultrazvučno-navođenom biopsijom.
Terapija će zavisiti od primarnog uzroka pojave žutice. Odsustvo žutice ne znači i odsustvo patologija jetre, s obzirom da se žutica kao simptom hepatobilijarnih oboljenja javlja u svega 10 do 30% slučajeva.